Kad fazani lete

Zasto trazis karizmu u sebi punjena ptico
mogucnost prosvijecenosti
razdvaja te u beskraj od zudnje za misijom
miris zemlje
koncentricni krugovi gluposti
i neznanja kao prstenje
ono dalje ne razumijem
izgleda mi da je mrtva straza

Rekoh sebi, moj Boze
koliko demagogije sustavno poredjane u artiljerijske selve
koliko pokradenih misli iza kojih
ne stoji nista osim
mrznje, sujete, vlasti
i koliko pokvarenosti treba da se izlije
pred nase noge
i kako je do neprepoznavanja
dovedena sustina prevare

I rijeka nije bila rijeka u samom pocetku
i nije nuzno da ne bude ponornica do kraja
sto se dogadja kad mrtvi fazani lete
iznad nasih glava
kad mrtvi fazani lete a ni jedan ne pada

Sto se dogadja kad ocajanje zahvati ljude
kad ocajanje neupitno prelazi u kajanje
gledajuci iz daljine konture na sceni
padaju mi na pamet vodene boje
umazane ruke, brzo se peru