Kad Hodas

Veče ne miriše na rakove i školjke

Mesec je bleda fleka boje cimeta

Uzimaš cipele za šetanje kroz snove

Ulica voli ritam tvojih koraka



Vetar se provlači kroz nepoznate reči

Asfalt se miluje sa tvojim štiklama

Suviše mekan da bi mogao da spreči

Ovo je veče puno tvojih tragova



Kad hodaš ne zastajkuješ

I zemlju ne dodiruješ

A mene ne primećuješ

I uporno se trudiš da me prođe požuda

Još drhtim od tvog pogleda

Iz nekih starih razloga

Ne mogu da se sredim